Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 316
Juče: 139

Danas: 177


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Wed 11/28/07 5:41AM
Sifra: Molim savet - Razvod


Pitanje Psihologu: Pitanje: Postovanje,
Zovem se ..,iz ... sam.Zivim sa cerkom koja ima cetiri godine.Moja bivsa zena i ja se razvodimo.Ona zivi kod oca u selu .
Oboje smo jako komplikovani,sto je i dovelo do razvoda.Narocito sve to dolazi do izrazaja sada,dok se razvodimo.Ona hoce da dete bude uz nju,ja uz mene.Mislim da smo za ovih pet godina,koliko smo zajedno,jedno iz drugog izvukli sve ono najgore sto ima u nama.
Izvinite sto vas davim ovim detaljima,ali sve ovo pisem da vam docaram situaciju u kojoj smo svi.I hajde sto se sve odrazava na nas dvoje,vec i na dete. Iz sve snage zelim da od ovoga zastitim svoje jedino dete,koliko god je moguce.Ako ste bilo kakvim savetom makar malo u stanju da mi pomognete,bicu vam jako zahvalan.Jer,mom detetu je potrebna majka,a ja se bojim da ona sve vise tone.
Moja supruga je imala 10 godina kad joj je majka umrla.Pricala mi je da ju ubrzo posle toga doslo do psihickih problema koji su se ispoljavali u vidu iracionalnih strahova.Kad su postajali tako jaki,odlazila je na terapiju,koju je prekidala kad se oseti bolje.A strahovi su se uvek vracali,I uvek,u manjoj ili vecoj meri,bili prisutni.Nije mogla da zaspi,jer se plasila da ce u snu umreti;bojala se da ce ostati bez vazduha;na pamet su joj cesto padale ruzne misli za njene najblize,a ona je bila ubedjena da ce im se to i dogoditi;uz to bojala se odlaska na javna mesta,ulicu,prodavnicu,bila je ubedjena da je u kuci kroz prozor uvek neko krisom gleda,a ziveli smo u potkrovlju;nase dete je uvek kupala vrucom vodom,oblacila duplo vise nego normalno,i leti pokrivala sa jorganom,iz straha da se ne prehladi;po nekoliko puta proveravala da li je zakljucala vrata,iskljucila sporet,iako je to upravo uradila;govorila kako je nesposobna i zla,i kako ce se ubiti;
Kad smo nas dvoje poceli da zivimo zajedno,pokusavao sam da joj pricom,I u skladu sa svojim znanjem I mogucnostima pomognem da ih se oslobodi.Po njenim recima,a i po mom ubedjenju,u tome sam donekle i uspeo.Verujem da sam pogresio jer kasnije vise nisam dovoljno obracao paznju na to. Tek kad je stanje postalo gotovo neizdrzivo,poceo sam da insistiram na tome da potrazimo strucnu pomoc.Nazalost,u to vreme su se nasi odnosi vec do te mere pogorsali,da ona nije shvatala moju zelju I iskrenu nameru da joj,I nam bude bolje,vec je smatralada je to samo jos jedan moj atak na nju.I da samo hocu da je napravim ludom I bolesnom.Rezultat je bio da je gotovo neprekidno bila napeta,nervozna,uplasena,I ko zna sta sve,ona to najbolje zna.Sve je to paralisalo najpre nju samu,a onda I odnose u kuci cinilo sve gorim.Pokusavala je da radi najjednostavnije poslove,ali je svuda posle par dana ili davala ili dobijala otkaz.A onda za sve to mene optuzivala.U retkim momentima je histericno plakala,govorila da nizasta nije sposobna,da oseca nemoc,pitala se zasto je losa majka,zena,I da joj je najbolje da se ubije.Vec u sledecem trenutku postajala je ona stara,negirala je da ima bilo kakav problem,osim mene.Ignorisala je sve moje napore,I trud,I sve to objasnjavala mojom potrebom da je ponizim.Ranije je za svu svoju nesrecu optuzivala oca,a onda sam krivac postao ja.Pritom,nije bila svesna tezine I posledica svojih reci I postupaka.Bila je prilicno neracionalna I nerazumna,I cvrsto verujem da je I danas tako.

Naravno,ogledalo ima dva lica.Ni ja njoj nisam "ostajao duzan".Ziveli smo zajedno,a da nismo mesecima ni razgovarali.To je i mene strasno zestilo.I sto sam vise insistirao na razgovoru,ona se sve vise povlacila i izbegavala ga na razne nacine,sto je mene sve vise nerviralo.Ja sam u sustini cesto nervozan,ali sve to sam uspevao da kanalisem i na neki nacin suzbijam sve dotada.Onda je kod mene doslo do "pomracenja" i udario sam je.Ni sam ne znam kako i zasto mi se to desavalo.Ali samo kad je u pitanju ona .Gotovo nikad mi se nije dogodilo da uradim nesto u afektu,a pogotovo ne da nekog udarim.Ali tada ne znam ni ja kako,to je pokuljalo iz mene,prosto na par sekundi nisam uspeo da se kontrolisem.Naravno da mi je odmah bilo krivo,da nisam mogao da poverujem da sam to ja,da sam pomislio da je sve to samo san,a ako je ipak istina da bi najbolje bilo da nisam ziv.

Svakako,to je pokidalo i poslednje niti u nasim odnosima,ona je pocela da me se boji,jos vise me izbegavala,a odnosi su postajali sve gori i gori.Koliko god sam bio u cudu sto sam to uradio,toliko sam kasnije bio siguran da mi se to nikad nece ponoviti.A ipak jeste,nazalost.To je, jasno,bio i kraj naseg zajednickog zivota...Posle toga,svaki nas kontakt je bio u tom stilu.Ne da sam je udario,ali sam u sebi bio toliko besan da sam znao da je to to,ustvari,isto ono sto nazalost nisam u stanju da kontrolisem...

Znam da previse od Vas trazim...Znam da je ovo pitanje na koje mozda i nema odgovora...Sta je to u meni,u njoj...Da li je moguce,i sa najvecom mogucom voljom sve ovo kontrolisasti i spreciti?Danas najnormalnije pricamo,cak mnogo bolje nego ikad.Predlazem joj da idemo u bracno savetovaliste.Ne znam da li ce pristati.Promenio sam nacin razmisljanja o sebi i o njoj.Mozda cemo ipak jednog dana opet biti zajedno.Pitam se da li je i pored najvece moguce moje volje,i pored svih psihologa i savetovanja,moguce da ne dozvolim da se ovo moje ponasanje ponovi,ili ga nikad necu moci izbaciti iz sebe.I sta je uposte to sto mi se dogadja?Znam da bez dublje analize,nema preciznog odgovora.Ali me ipak zanima,da li je uopste moguce bilo kako spreciti da me ponovo,u bilo kojoj situaciji,s bilo kim ne nadjaca?Voleo bih da pre svega moje dete ima porodicu na okupu,ali ne zelim da dopustim da se to opet dogodi,pogotovo ne da povredim nekoga koga stvarno pre svega kao coveka cenim i volim,nekoga ko je mom detetu majka...

Zahvalan sam Vam sto ste odvojili vreme da ovo procitate,i da mi i to znaci.

Svaki Vas savet bio bi mi vise nego dobrodosao.

Sifra: Molim savet- Razvod

Odgovor :


Postovani ,

samo to sto ste voljni i zeljni da radite na sebi kako bi odrzali porodicu i stvorili najbolje uslove za odrstanje svom detetu govori da ste pametan i dobar covek.Sticaj mnogih okolnosti dovodi do toga da se dvoje ljudi udalji i da medju njima nastupi nesloga. Kada covek ima emocije i emotivno reaguje desava se da dodje i do fizickog konflikta.Misljenja sam da ga nista ne moze opravdati jer licno promovisem da ljudi kao svesna bica moraju uvek da nadju nacin za komunikaciju a da fizicko nasilje nikada , nikada nije nacin komunikacije. Ono nas samo uci strahu i postovanju pravila iz straha. Cim tu nije neko koga se plasimo mi radimo drugacije. Vaspitavanje na strahu je potpuno suprotno vaspitavanju u cilju licnog postovanja i postovanja drugih ljudi - sto je osnovna civilizacijska vrednost. Ako sa nekim nikako ne nalazimo zajednicki jezik onda ga tek necemo naci batinama.Nemojte shvatiti da vas kritikujem,to ne zelim, posebno sto vidim da ste i vi svesni da to nije nacin. I time ste zadobili i moje postovanje.Takvo vase ponasanje razumem samo kao posledicu osecanja nemoci i velike zelje da nesto uradite kako mislite da je za sve vas najbolje. Mogu vas posavetovati u sledecem:
Sigurna sam da bi vam savetovanje strucnih lica sigurno pomoglo da razvijete vestine komunikacije i postignete vecu uzajamnu zrelost. (I vi i supruga). Iskreno, ne znam koliko svi to rade kvalitetno i motivisano ali sam sigurna da mozete da dobijete podrsku koja bi vam znacila. Zatim vas podsecam i molim vas da vodite racuna o detetu.Svedok sam koliko odrasli zaboravljaju na dete kada prolaze kroz los period ili kroz razvod a dete se koristi samo kao sredstvo da se njima povredi drugi partner.Deci takva traumaticna iskustva ostaju za ceo zivot.Njima je jedna majka i jedan otac oni nisu birali nikog od njih i nicim nisu doprinela da snose posledice loseg razvoda ( ako do njega dodje). Molim vas da o tome vodite racuna. Najbolje bi bilo ako mozete da uradite nesto po pitanju izmirenja da svi budete ponovo zajedno ali mislim da je neophodno da se i vas dvoje menjate. Ukoliko ostanete isti vrlo brzo cete se vratiti u situaciju koja vas je i dovela dovde gde ste sada.Psihoterapija i savetovanje zaista vam mogu pomoci da savladate nove vestine i tehnike komunikacije sto ce biti od koristi i vama licno kao i vasim najblizima. Uradite sve sto milite da treba da sacuvate brak a ukoliko se to pokaze kao nemoguce nemojte da se obeshtrabrite i to je za ljude. Ako bude doslo do toga potrudite se da sve to iznesete najzrelije i Miliste o najboljem interesu svog deteta!
S postovanjem Radmila






Datum: Sat 11/24/07 11:25AM
Sifra: YBQG6R


Pitanje Psihologu: Text: Pitanje
Molim vas da mi odgovorite na moje pitanje. Imam neopisivi strah od smrti, strah da ce se nesto ruzno dogoditi, da ce se nesto dogoditi mojim najblizima. Nocu sanjam ruzne snove, pogledam tumac i bude mi jos gore. Ponekad mi srce jako lupa, osjetim vrtoglavicu, a strah je stalno prisutan. Cak se bojim i putovati bojeci se da ce se nesto desiti. Kad sam bila mala izgubila sam sestru, tata mi je nedavno umro. Od tada stalno mislim da ce se nesto ruzno desiti mojoj mami i meni, ne mogu prestati misliti, jednostavno ne znam kako si pomoci. Molim vas da mi pomognete jer ne znam kako dalje. Hvala.
SIFRA-> YBQG6R

Odgovor psihologa:
Postovana,
Pretpostavljam da je smrt oca isprovocirala intenzivna razmisljanja o smrti a samim tim i ne razresen strah od smrti. Najbolje bi bilo da odete do psihijatra i krenete da koristitie neki sedativ koji ce vam odmah smanjiti to intenzivno osecanje straha. A nakon toga vam preporucujem razgovor sa nekim psihoterapeutom koji bi vam pomogao da adekvatno razresite strah od smrti. Strah od smrti je vrlo cesto prisutan kao tema na psihoterapijskim susretima, mogu vam reci i to da se relativno brzo razresava, u nekoliko razgovora. On je najcesce u pozadini mnogih neurostkih strahova i sindroma. Potrazite nekog ko se bavi psihoterapijom u vasem gradu ili ako ne nadjete psihoterapeuta javite mi se na mail adresu psihopomoc2007@yahoo.com.

Datum: Tue 11/13/07 1:28PM
Sifra: DoraM


Pitanje Psihologu: Dobar dan...
Mene zanima da li je moguce dva putaq prolaziti kroz pubertet?Npr.imam 21 godinu i cini mi se da se SVE ponavlja. Je li to do toga,ili moja neozbiljnost,buntovnost,svadljivost i ne prihvatanje godina ima veze s necim drugim?
Unaprijed hvala! SIFRA-> DoraM

Odgovor:

Dobar dan i vama!
Niko ne prolazi dva puta kroz pubertet jer se pubertet zavrsava do 17 godine. Nakon toga nailazi faza smirivanja do ulaska u novu fazu razvoja a to je adolescencija. Vi se sada nalazite u toj fazi - fazi adolescencije. Ona moze imati karakteristike vaseg ponasanja tokom puberteta ali i sasvim nove. Glavni zadatak u periodu adolescencije je izgradnja stabilnog identiteta, vera u spostvene vrednosti i pollni identitet. Kao sto je svaki period u razvoju licnosti vazan tako i ova faza razvoja ima svoj znacaj i svoju vrednost. Ukoliko burnije reagujete i imate ceste promene raspolozenja koje , na neki nacin, trose i vas i vase najblize odradite neki razgovor sa psihologom sigurna sam da ce vam biti od koristi.

Datum: Sat 11/10/07 10:38PM
Sifra: c859UY


Pitanje Psihologu: Text:
U vezi sam vec duze vrijeme s momkom koji boluje od postraumatskog sindroma. Ja nisam to toliko primjecivala dok nismo poceli zivjeti zajedno prije sest mjeseci. Znala sam i prije da je nagao i da burno reaguje na neke stvari ali sad je to nesnosljivo.Nerviraju ga sitnice i ako se iznervira jednostavno prevrne i mislim da je u tom momentu u stanju da me ubije. Zelim da mu pomognem na neki nacin ali stvarno ne znam kako. Strasno je osjetljiv i ne voli da razgovara o tome. Obolio je kada je izgubio majku u ratu jer se nalazio u istoj prostoriji gdje je ona poginula. Inace je divan i pazljiv i osjecajan sve do tog momenta kad prevrne.Mislim da je i on svjestan toga jer me stalno upozorava kako trebam da se ponasam jer se boji da mi ne naudi. Mislim da on ne moze protiv toga i da ne moze da se kontrolise. Postoje li neki lijekovi za to jer sumnjam da bi on pristao da ide na terapije jer za to niko nezna. I ja sam slucajno saznala jer sam vidjela nalaze. Dolazim u iskusenje da ga ostavim al opet mi ga je zao jer znam da nije takav. I da li je s njim moguce osnovati porodicu? Stvarno ne znam sta da radim pa bi bar volila da saznam vise o toj bolesti.


Unaprijed zahvalna! SIFRA-> c859UY

Odgovor:
Postovana, imate na ovom sajtu deo koji govori upravo o postraumatskom stresnom poremecaju, procitajte ga kako bi saznali nesto vise ( ukoliko ga vec niste procitali). PTSPje slozen sindrom koji u svom lecenju zahteva kompleksni pristup i lecenje. Neophodno je ukljucivanje kako lekova tako i duze vremensko lecenje psihoterapijskim tehnikama, razgovorima. Koliko god da zelite da mu pomognete, na zalost, niste dovoljno strucni da to mozete da uradite sami. Cak i da ste strucni, ne bi mogli to upsesno da obavite jer se radi o nekom ko vam je jako blizak pa ste time vrlo subjektivni u procceni njegovog stanja. Koje bi lekove trebalo da uzima, to bi vam najbolje rekao neki psihijatar, najbolje je neko ko ga je vec video ( ukoliko ste videli nalaz znaci da je sa nekim vec razgovarao o tome). Vasa pomoc bi trebalo da se sastoji u vasoj podrsci njemu da krene da resava problem koji ima. Verujem da misli da je jedan od retkih sa tim poremecajem a, u stvari nije ni svestan koliko je mnogo ljudi koji pate od PTSP. Na zalost, na nasem podneblju desavao se sumanuti rat a svaki rat obavezno za sobom ostavlja ljude sa posttraumatskim stresnim poremecajem. PTSP nije sramota za coveka to je logicna posledica ludila u kome smo svi ucestvovali- posredno ili neposredno. Zato je najbolje da pokusate sve kako bi ga nagovorili da krene da radi na sebi i ponovo bude covek kakav je nekada bio.
Kazete da dolazite u iskusenje da ga ostavite ali vam je zao jer znate da nije takav. Rekla bih vam da nije takav bio, ali sada jeste.Verujem da znate da je taj covek dobar kao licnost ali sada je on izmenjena licnost i ukoliko ne radi na sebi, ne leci se, ne vidim sta vi imate od toga da znate kakav je on unutra ako je spolja drugaciji? Razmislite i porazgovarajte sa njim. Recite mu da razmisljate da osnujete i porodicu sa njim ali da je uslov za to njegovo lecenje. Da li je bolje da krije da ima problem i da svi zbog toga patite ( i vasa deca u buducnosti) ili da krene da resava problem i da radi za buducnost svoje porodice i sebe? Da li mu je bitnije misljenje okoline ( i to one primitivne jer bi se samo primitivni ljudi tome mozda rugali ) ili vase i njegove porodice u buducnosti? Da li on treba da brine da bude dobro okolini ili njemu samom i vama?
Ili ga ohrabrite da se javi za pomoc i leci ( neka ode u neki drugi grad kod psihijatra ili privatno, ne mora da se zna) ili dobro razmislite oko formiranja porodice sa njim. Sada ste sami a posle treba da razmislajte i o deci koja ostaju sama sa ocem u kuci...
Nadam se da sam vam bar malo pomogla savetom i zelim vam sve najbolje!

Radmila






Datum: Sat 11/3/07 11:42AM
Sifra: trece oko


Pitanje Psihologu: Postovana,
imam problem koji me muci vec duze vreme pa bih zamolila za Vas savet.
Naime, moj problem je u komunikaciji sa osobama koje su me ranije (a i sada )povremeno verbalno povredjivale i psihicki maltretirale, a sada sam prinudjena da i dalje povremeno kontaktiram sa njima.U pitanju su svekrva i "njeni" koji su se na meni iskaljivali dok sam zivela sa njima(zive u drugom gradu),opterecivali me ruznim pricama i dok sam bila trudna,smejali se kada mi je bilo tesko,a kada smo trebali da se preselimo u drugi grad svekrva mi je rekla da su za nju jedino vazni sin i unuka,i rekla da ce nam biti najgore ako se preselimo od njih.Sada zivimo u drugom gradu ali relativno cesto(jednom mesecno)odlazimo kod njih-to radim zbog muza i cerkice,i uvek mi je stres kada odemo jer i dalje iskoriste priliku da me psihicki povrede.Uz to,iskoriscavaju nase svadbene poklone,pa je cak zaova uzela i odnela sa sobom neke nase stvari kada se udala.Na moju primedbu muzu,muz mi je rekao da ja ne zelim nikome da pomognem! Inace, kada smo kod njih,muz uvek staje na njihovu stranu pa cak i kada ocigledno nisu u pravu-sto mi je cini mi se od svega najteze.
Recite mi ,molim Vas kako da se postavim prema njima,sta da promenim u stavu i ponasanju da bi mi bilo lakse i da ne bi dozivljavala tu vrstu stresova.
Nadam se da cete mi brzo odgovoriti.
Hvala unapred.
SIFRA-> trece oko

Odgovor:
Ono sto je vama najvaznije jeste podrska od supruga koju, na zalost, nemate.To sto se vasa svekrva tako ponasa prema vama, govori o njenoj " kulturi" i njenom stanju svesti. Tako to shvatajte i manje cete se stresirati ako vec morate biti u kontaktu sa njom. Maksimalno izbegavajte bilo koji razgovor i objasnjavanja sa njom. Ocigledno je to primitivna zena puna strahova i nesigurnosti. Ali o cemu govori podrska vaseg muza njoj? Razumno je to sto je njemu tesko da se stavlja na neciju stranu u trenutku kada ste obe prisutne. Ipak je jedna majka a ipak je druga supruga. Zato mislim da bi najbolje bilo da kada oni odlaze u posetu baki vi kazete da imate obaveze i ostanete i odmorite se. Ne vidim zasto bi isli negde gde se ne osecate prijatno. Odrasli ste dovoljno da bi nekom "cinili" da vas povredjuje. Ako je njen sin duzan da je obilazi-vi niste. Jeste, samo ukoliko i sa njene strane postoji normalan kontakt i odnos, a ako ga nema, ne vidim kome je dobro da vama ne bude prijatno? Nju je nemoguce promeniti a tesko je tolerisati i naci dobar nacin da prenebregnete neciju prostotu i primitivnost. Najbolje je maksimalno se sklanjati od takvih situacija i takvih ljudi.Mentalna higijena je nasa obaveza.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'